SISTEMI ZAŠTITE
Bulevar Arsenija Čarnojevića 166,
Novi Beograd
Pozovite nas za konsultacije
011 40 64 100
061 66 31 555
Bulevar Arsenija Čarnojevića 166,
Novi Beograd
Pozovite nas za konsultacije
011 40 64 100
061 66 31 555
U pogledu konstrukcije, alarm sadrži sledeće delove:
- Alarmna centrala ("mozak" sistema)
- Šifrarnik za upravljanje sistemom
- Uređaj za zvučno-svetlosnu signalizaciju
- Alarmni detektori (detektori pokreta, dima, gasova, vode, itd.)
- Opcioni uređaj za telefonsku dojavu alarmnog stanja
Alarmna centrala predstavlja centralni deo sistema i služi da poveže sve elemente sistema u jednu upravljivu celinu. Alarmna centrala poseduje deo za napajanje sa bekap baterijom, upravljački deo sa ulaznim i izlaznim uređajima, kao i deo sa telefonskim komunikatorom. Alarmna centrala upravlja svim stanjima alarma, od grešaka na sistemu do alarmnih događaja. U slučaju nestanka struje napajanje kamere preuzima bekap baterija, po ponovnom dolasku struje baterija prelazi u režim punjenja. Alarmna centrala ima zasebne elektronske delove, u slučaju kratkog spoja ili pokušaja onesposobljavanja sisteme električnim šokom kroz instalaciju, sistemi za dojavu i uzbunjivanje ostaju neoštećeni, čime je pouzdanost dojave na maksimalnom nivou.
Šifrarnik služi za slanje komandi alarmnoj centrali. Putem šifrarnika se vrši uključenje alarmnog sistema, kao i prikazivanje alarmnih stanja i grešaka na samom šifrarniku. Postoje različiti modeli od prostih alfanumeričkih do LCD kolor šifrarnika sa naprednim funkcijama. Sa centralom su povezani putem komunikacione linije ili bežično u slučaju bežičnog alarma.
U uređaje za signalizaciju alarma spadaju sirene koje mogu biti spoljne i unutrašnje, strob i rotaciona svetla. Ovi uređaji se napajaju sa alarmne centrale, i imaju nadzor izlazne linije za slučaj presecanja kabla ili pokušaja odvajanja uređaja od centrale. Spoljne sirene u većini slučajeva imaju svoju bateriju koja im omogućava da izvrše svoju funkciju i u slučaju sabotaže alarmne centrale. Najčešće ih srećemo u kombinaciji sa strob svetlom na sebi, tako da pored zvučne postoji i svetlosna signalizacija.
Alarmni detektori su ulazni elementi alarmnog sistema i daju informaciju alarmnoj centrali o nastalom alarmnom stanju. Alarmni detektori se dele na sledeće vrste:
1. Protivprovalni detektori
- PIR (Passive infrared) detektori
- MW (Microwave) detektori
- GB (Glass Brake) detektori
- Seizmo detektori
- Magnetni kontakti
- Mikrotalasne i IR barijere
2. Detektori vlage
3. Detektori temperature
4. Detektori dima i otrovnih gasova
PIR detektori rade na principu razlike u temperaturi između ambijenta i ljudskog tela. Kada uoče pojave promene temperaturne slike ispred sebe šalju signal centrali o nastalom alarmu.
MW ili mikrotalasni detektori rade na principu odbijanja mikrotalasa i promene frekvencije istih usled kretanja ispred mikrotalasnog predajnika. Kada dođe do promene u intenzitetu i frekvenciji povratnih odbijenih talasa dolazi do alarma.
GB ili detektori loma stakla rade na principu detekcije karakterističnih talasnih dužina zvuka koji se javlja pri lomu stakla. Na ovaj način ovi detektori u stvari reaguju na zvuk, ali samo na onaj koji se javlja pri lomu stakla.
Detektori vlage rade na principu promene provodnosti između dve elektrode koje se nađu potopljene u vodi. Kada npr. nivo poplave u stanu dođe do elektroda detektora postavljenog na podu, dolazi do alarmnog stanja.
Detektori temperature rade kao klasični termostati i reaguju na pad temperature ispod referentnog nivoa.
Detektori dima su uglavnom sa optičkim elementom u sebi. Pri prodiranju dima u detektor dolazi do promene pravca svetlosti koja sa LED diode pada na fotoćeliju u samom detektoru. Ova promena uzrokuje detekciju alarma, odnosno pojavu dima u prostoriji.
Detektori gasova rade na principu mehaničke barijere (filtera) koji propušta samo određenu vrstu gasa. Gas koji prodre do komore sa elektrodom uzrokuje indukciju male količine struje koja signalizira detektoru da je došlo do alarmnog stanja.
