Bulevar Arsenija Čarnojevića 166,
Novi Beograd
Pozovite nas za konsultacije
011 40 64 100
061 66 31 555
Bulevar Arsenija Čarnojevića 166,
Novi Beograd
Pozovite nas za konsultacije
011 40 64 100
061 66 31 555
Instalacija alarmnog sistema u objektu u mnogome povećava bezbednost materijalnih dobara unutar objekta, takođe posedovanje alarmnog sistema uliva viši nivo sigurnosti samog korisnika koji se tiču samog upada provalnika u objekat čak i u slučaju da nije naneta materijalna šteta.
U praksi se pokazalo da je sama prisutnost alarma unutar objekta, što se može videti po alarmnoj sireni na objektu i nalepnicama za obaveštavanje, dovoljna da odvrati potencijalne provalnike od samog pokušaja provale. Psihologija većine provalnika je da uvek traže objekte u koje je lakše provaliti, a to definitivno nisu objekti koji su obezbeđeni alarmnim sistemom.
Osiguravajuće kuće daju mnogo povoljnije uslove za svoje korisnike, ukoliko imaju ugrađen alarmni sistem na objektu. Naravno kako je reč o osiguranju imovine, potrebno je da alarmni sistem bude ugrađen od strane licencirane firme i da ispunjava bezbednosne standarde.
>bold>Ugradnja alarmnog sistema je mala investicija u odnosu na cenu imovine koja se štiti i osećaja sigurnosti koje ovakvi sistemi pružaju. Savetovanje sa stručnim licima koja se bave ovim poslom, mogu u mnogome pomoći u odabiru najpovoljnije konfiguracije alarmnog sistema, koja će zadovoljiti kriterijume u pogledu cene, kvaliteta i funkcionalnosti.
Alarmni sistemi su sastavni i glavni deo sigurnosnih sistema protiv provale, uloga im je obaveštavanje korisnika o provali na objektu koji se štiti. Alarmni uređaji moraju biti pouzdani i stabilni u radu, kako obaveštavanje o provali ne bi izostalo u cilju daljeg reagovanja.
Alarmni sistemi, sa tehničke strane, sastoje se od elemenata za detekciju provale, alarmne centrale, koja upravlja sistemom, uređaja za upravljanje i na kraju uređaja za signalizaciju, obaveštavanje i dojavu. Ovi elementi zajedno povezani u funkcionalnu celinu čine alarmni sistem jednog objekta.
Uređaji za detekciju provale služe za prepoznavanje stanja koja mogu indikovati da se radi o provali. Takva stanja i događaji su pokret u objektu, lom stakla, vibracije, promena temperature, pojava dima, otvaranje vrata i sl. Ovi uređaji moraju biti tako konstruisani da obezbeđuju sigurno prepoznavanje navedenih stanja i što je veoma bitno, smanje mogućnost lažne detekcije na minimum.
Alarmna centrala predstavlja srce sistema, sa njom se povezuju i preko nje komuniciraju jedni sa drugima, ulazni i izlazni uređaji. Ona takođe vrši i obaveštavanje o provali. Centrala alarmnog sistema mora obezbediti pouzdanost u radu i eliminisati mogućnost sabotaže preko perifernih uređaja (električni šok, radio ometanje, kratak spoj i drugo). Takođe ona mora biti opremljena baterijom za neprekidno napajanje u slučaju nestanka struje ili sabotaže električne mreže. Najčešće se kod centrala koje imaju telefonsku dojavu, praktikuje dojava ovakvog stanja nakon određenog vremena kako bi se izbegao totalni prekid rada sistema, kada se baterija isprazni.
Uređaji za upravljanje alarmom, najčešće su tastature – šifrarnici, čija je namena upravljanje sistemom od strane korisnika i obaveštavanje istog o statusu alarmnih uređaja. Ovi uređaji moraju biti tako dizajnirani da obezbede jednostavnost rukovanja i pouzdanost. Prema vrsti mogu biti alfanumerički i LCD(monohromatski ili u boji).
Uređaji za signalizaciju, najčešće su sirene i bljeskalice koje za cilj imaju audio-vizuelno obaveštavanje korisnika o potencijalnoj provali. Mogu imati i rezervno napajanje (bateriju), koja u slučaju kolapsa celog sistema vrši obaveštavanje o nastalom stanju. Zaštićene su zaštitom od neovlašćenog otvaranja i sabotaže specijalnim kućištem sa sigurnosnim prekidačima.
Uređaji za dojavu su vrlo bitan deo alarmnog sistema i služe za telefonsku ili internet dojavu potencijalne provale i statusa alarma. Preko ovih uređaja korisniku može biti omogućeno i daljinsko upravljanje alarmom, što daje veći praktični smisao alarmnom sistemu. Po načinu komunikacije, mogu biti žični ili preko optičkog kabla i GSM i GPRS uređaji.
Alarmni sistemi prema vrsti sa tehničkog aspekta, dele se na žične, bežične i hibridne alarmne sisteme. Kod žičnih alarmnih sistema komunikacija između elemenata se obavlja putem kabla, dok se za komunikaciju kod bežičnih alarmnih sistema, koriste radio talasi za međusobnu komunikaciju.
Osnovna dilema koja se javlja je koju vrstu alarmnog sistema odabrati i koje su prednosti i mane jednih i drugih. Žični alarmni sistemi su odlična solucija za objekte koji su u fazi izgradnje ili adaptacije pa se sama kablovska instalacija može sakriti u zidove. Prednosti ovih alarma su minimalne potrebe za održavanjem i vrhunska pouzdanost. Mana je nemogućnost ispunjavanja estetskih normi u slučaju useljenih objekata sa uređenim zidnim površinama.
Bežični alarmi su odlično rešenja za već uređene objekte, gde bi izvlačenje kablovske instalacije polaganjem u kanalice ili na drugi način narušilo estetiku objekta. Prednosti bežičnog alarmnog sistema su fleksibilnost u vezi sa pozicioniranjem elemenata u prostoru, kao i izbegavanje kablovske instalacije. Mane ovih sistema su potreba za periodičnim održavanjem u pogledu zamene baterija u uređajima i nešto veća mogućnost sabotaže ometanjem radio šumom, mada je ovo rešeno tzv. „antijamming“ funkcijom koja aktivira alarm ili šalje tihu dojavu u slučaju ometanja.
Za kraj, hibridni alarmni sistemi predstavljaju kombinaciju prve i druge navedene arhitekture i pogodni su jer daju prednosti i jednog i drugog sistema.
