IP kamere

Šta je IP kamera?

IP kamera je tip digitalne kamere koja se koristi za video nadzor privatnih i poslovnih objekata. IP kamere koriste IP (internet protokol) za prenos i kontrolu podataka i slike preko mreže putem rutera ili sviča, pa se iz tog razloga često nazivaju mrežnim ili „LAN“ kamerama. IP kamere trenutno predstavljaju sam vrh u industriji sistema video nadzora. Ovakav razvoj sistema video nadzora omogućava korisnicima da svoje objekte pod nadzorom prate pomoću internet mreže sa udaljenih lokacija preko svojih računara, mobilnih telefona ili tableta.

Sistem IP video nadzora

Da bi se nazvao sistemom, IP video nadzor mora imati barem jednu IP kameru, snimač (NVR), hard disk za čuvanje snimaka, monitor za reprodukciju video signala (često snimljenog), softver za skladištenje i navigaciju kroz korišćeni sistem i kablove pomoću kojih je IP kamera povezana sa snimačem. Kod ovako konfigurisanog sistema za IP video nadzor moguće je gledati snimljene događaje i snimak uživo.

Istorija

Prva centralizovana IP kamera – „Axis Neteye 200“ je puštena u promet 1996. godine od strane Axis Komunikacija (Axis Communications) i proizvedena je od strane tima sastavljenog od Martin Gren-a i Karl-Axel Alm-a. Neteye 200 je početno korišćena da prati promene u moru da li se izliva nafta i da snima dva puta dnevno preko web interfejsa. Stiv Vozniak iz Apple-a je naručio dva originalna Neteye-a. Kamera je poprimila nekoliko industrijskih nagrada, delimično zbog web server funkcionalnosti koja je ugrađena u kameri. Iako promovisana kao kamera koja ima direktan pristup gde god postoji internet konekcija, kamera nije mogla da prikazuje snimke uživo, nego je bila limitirana na „snapshot“ sliku svaki put kada je kameri pristupljeno. U vreme kada je kamera puštena u prodaju, smatrano je da kamera nije sposobna da funkcioniše kao kamera pokreta, zbog zahteva potrebnog za protok, koji je u datom vremenu smatran ogromnim, tako da je zbog toga primarno ciljana za turističku industriju. Dok su reklamirali Neteye, Axis je shvatio da se potrošačima sviđa proizvod, ali da su mnogi i dalje imali analogne sisteme. To je značilo da nisu mogli da zamene nihove sisteme sa Neteye. Onda je Axis 1998. godine produžio mogućnost IP konekcije dalje tako što je napravio prvi video koder. Ovo je bila ogromna prekretnica, jer je dozvolila integraciju postojećih analognih CCTV sistema sa novom IP tehnologijom. Axis je onda napravio još jedan korak napred investirajući u svoj prvi video čip ARTPEC-1, kako bi osigurao da njihov prvi mrežni video proizvod nema slabe performance. Prva decentralizovana kamerana je izbačena 1999. godine od strane „Mobotix“-a. Linux sistem kamera se sastojao od videa, alarma i funkcije upravljanja snimanjem. Prva IP kamera sa integrisanom analitikom video sadržaja (VCA) je izbačena 2005. godine od strane „Intellio“-a. Ova kamera je mogla da otkrije broj različitih događaja, na primer da li je objekat ukraden, da li je čovek prešao liniju, da li je čovek ušao u predefinisanu zonu ili da li auto ide u pogrešnom smeru.

kamere

Video standardi

Većina video sistema koristi RTSP (Real-Time Streaming Protocol) da kontroliše i uspostavi audio i video protoke. Protok podataka je dostavljen pomoću RTP-a (Real-Time Transport Protocol). RTP nudi različite vrste mehanizama dostavljanja kako bi podržao različite mrežne konfiguracije i zahteve. Mnogi NVR-ovi podržavaju integraciju kamere direktno kroz RTSP kao posledičnu opciju, ako naprednije integracije nisu dostupne. Prošle generacije analognih CCTV kamera koriste već uspostavljene televizijske formate emitovanja (Common Intermediate Forma (CIF), NTSC, PAL i SECAM). IP kamere se mogu razlikovati jedne od drugih po funkcijama, karakteristikama, šemama video šifrovanja, dostupnim mrežnim protokolima i „API“-ju za upravljanje video softverom. IP kamere su dostupne u rezolucijama od 0.3 (VGA rezolucija) do 29 megapiksela. Od 2000. godine je napravljen pomak u potrošačkom TV biznisu ka rezolucijama visoke definicije (HD – high definition), kao što su „Full HD“ (1080p), 4K rezolucija (Ultra-HD) i 16:9 „widescreen“ format. Da bi se rešili problemi standardizacije video nadzora, oformljene su dve industrijske grupe 2008. godine: ONVIF(Open Network Video Interface) i PSIA (Physical Security Interoperability). PSIA je osnovana od strane članica 20 kompanija, uključujući Honeywell, GE Security i CISCO, dok je ONVIF osnovana od strane Axis Communications, Bosch, i Sony. Svaka grupa ima brojne članove. Kamere i hardver za snimanje koji funkcioniše pod istim standardom mogu raditi međusobno. PSIA ima širok fokus i njene specifikacije pokrivaju IP media uređaje (IPMD) za IP kamere, snimanje i upravljanje podacima za snimače, video analitiku i kontrolno područje za kontrolu pristupa i protivuljezne sisteme. ONVIF je otvorena industrija koja promoviše unapređeni standard za IP bazirane fizičke sigurnosne proizvode. Od aprila 2014. godine, sajt ONVIF ima listu od preko 2800 kamera.

Potencijalne mane IP kamera

Prosečna veća cena po komadu kamere

Čuvanje podataka – potrebni hard diskovi većeg kapaciteta – što veća rezolucija snimka, veći je i neophodan kapacitet.

Današnje IP kamere su svetlosne godine ispred njihovih analognih prethodnika. Ne samo da su mnogo bolje u vidu rezolucije i sposobnošću snimanja pod slabim svetlom, nego i po načinu postavljanja i instalaciji. Alati i tehnologija poput PoE, spoljnih instalacija, podešavanja sa udaljenosti su u velikoj meri uprostili instalaciju. Danas možete naći sisteme sa više od 10.000 IP kamera integrisanih u jedan sistem video nadora Ovaj sistem prilagodljivosti i i lake integracije sa drugim sistemima, kao što je kontrola pristupa, moguća je jedino korišćenjem IP tehnologije.

Naša firma radi uglavnom sa HIKVISION brendom, koji je jedan od najboljih u ovoj oblasti.